Zekine pričice

Javio mi se juče moj drug i prijatelj Manojle.

Sećate se, to je onaj što se žalio da će mu procenti pojesti krompir.

Elem, Manojle je pravi srpski domaćin.

Veliko i lepo imanje, ovce, svinje, krave, živina trčkara po dvorištu, milina jedna.

Ima Manojle i sve mašine dostojne takvog imanja.

Traktor sa svim priključnim mašinama, prikolicu, sve alate.

Ima Manojle i par volova, eto, voli da ih gaji, utovi, da budu jaki, njemu na ponos.

Dakle, priča sta mu se desilo.

Dodje pre neki dan jedan aktivista, političar i pita ga da li bi on pristao da da intervju o stanju o poljoprivredi u predizborne svrhe.

Obradovao se moj Manojle ko malo dete.

Taman sam mislio,kaže, da im sve skrešem u brk, da im kažem svoju muku, da se sazna kako živi i radi srpski seljak.

Sutradan dođe TV ekipa istovariše opremu, namestaju , šteluju, vidi se, znaju oni svoj posao.

Ja donesoh kafu, rakiju, šunku domaću, nije red da se ljudi ne založe, kakav bih ja bio domaćin.

Terao sam moju Radojku i ručak da pristavi ali nisu hteli, kažu, žure se.

I bi snimanje očas posla završeno.

Doduše, intervju nisam dao kažu, sutra, javiće se.

Sutra, prekosutra...niko se ne javlja.

Kad juce, brate mili, gledam predizborni program i vidim na televizoru mog Šarenka i mog Zekana kako ih mazi onaj aktivista i intervjuise nekoga tipa koji je mene glumio, mene Manojla, seljaka.

Kud ga ja ne vide da ga ja izintervjuišem obramicom a posle i onog aktivistu, sve po redu.

Da vide kako Manojle daje intervjue, pošteno i sa uživanjem.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• OSTAVKA
• KAKO SAM SE PROŠETAO DO BUDUĆNOSTI
• BORBA ZA BEBU
• INTERVJU
• Čestitamo

• Generalna [5]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom