Zekine pričice

 

Prošle nedelje smo imali srećan dogadjaj u našem komšiluku.

Komšija Sreten dobio unuku, kakva sreća.

Normalno, naša ekipa je odmah krenula u akciju, tj. nas Sindikat.

Taman nam je to bila prilika da proverimo kakve su nam organizacione

sposobnosti, kako se naši članovi snalaze u ovakvim situacijama.

Prvo smo pristupili sakupljanju potpisa podrške i čestitke mladoj

mami, znamo da joj nije lako, nije zaposlena, ustvari dali su joj

otkaz kada je ostala u drugom stanju.

Šef joj je obrazložio otkaz brigom za njeno zdravlje a i nije baš

rad da gleda trudnicu u kancelariji, kaže, nije estetski.

Tata radi kao vozač u jednoj maloj firmi, mada je završio Ekonomski

fakultet, za sada nema radnog mesta gde bi se iskazao kao ekonomista.

U firmi racunaju da ce firma više dobiti ako ostane na mestu vozača,

verovatno će ekonomičnije da vozi, štedi benzin, gume…

Zatim smo pristupili prikupljanju sredstava solidarnosti, red je da se

i naš Sindikat opošteni, komšija Sreten je ćašćavao dva dana,

nije pitao šta košta iako i nema baš neku veliku penziju.

Skupili smo pristojnu sumu, biće za jedno 5-6 paketa pelena, sapune a

ostaće i za zvečku.

Elem, stigosmo pred radnju koja je specijalizovana za bebi opremu, kad

ne lezi vraže.

Radnja ne radi, obijena, okolo policija.

Snimaju, ispituju, vrše uviđaj.

Pitam policajca, da nije greška, neko se zabunio.

Pa, nisu pelene zlatni lančići, viski, cigarete…

Nešto razmišljam, ako skinu PDV na pelene i ostale bebi potrepštine

možda se više ovakve zabune neče dešavati.

Da, umalo da zaboravim !

Kakav je krevetac napravio moj Toza, to treba videti, majstor je

kakvog nema na daleko.

Ne dao bog da ga stave u radnju, ne bi se svrteo ni pola sata.

 

 

Javio mi se juče moj drug i prijatelj Manojle.

Sećate se, to je onaj što se žalio da će mu procenti pojesti krompir.

Elem, Manojle je pravi srpski domaćin.

Veliko i lepo imanje, ovce, svinje, krave, živina trčkara po dvorištu, milina jedna.

Ima Manojle i sve mašine dostojne takvog imanja.

Traktor sa svim priključnim mašinama, prikolicu, sve alate.

Ima Manojle i par volova, eto, voli da ih gaji, utovi, da budu jaki, njemu na ponos.

Dakle, priča sta mu se desilo.

Dodje pre neki dan jedan aktivista, političar i pita ga da li bi on pristao da da intervju o stanju o poljoprivredi u predizborne svrhe.

Obradovao se moj Manojle ko malo dete.

Taman sam mislio,kaže, da im sve skrešem u brk, da im kažem svoju muku, da se sazna kako živi i radi srpski seljak.

Sutradan dođe TV ekipa istovariše opremu, namestaju , šteluju, vidi se, znaju oni svoj posao.

Ja donesoh kafu, rakiju, šunku domaću, nije red da se ljudi ne založe, kakav bih ja bio domaćin.

Terao sam moju Radojku i ručak da pristavi ali nisu hteli, kažu, žure se.

I bi snimanje očas posla završeno.

Doduše, intervju nisam dao kažu, sutra, javiće se.

Sutra, prekosutra...niko se ne javlja.

Kad juce, brate mili, gledam predizborni program i vidim na televizoru mog Šarenka i mog Zekana kako ih mazi onaj aktivista i intervjuise nekoga tipa koji je mene glumio, mene Manojla, seljaka.

Kud ga ja ne vide da ga ja izintervjuišem obramicom a posle i onog aktivistu, sve po redu.

Da vide kako Manojle daje intervjue, pošteno i sa uživanjem.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	April 2012					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• OSTAVKA
• KAKO SAM SE PROŠETAO DO BUDUĆNOSTI
• BORBA ZA BEBU
• INTERVJU
• Čestitamo

• Generalna [5]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom