Zekine pričice

OSTAVKA

mlogoozbiljan | 05 April, 2012 12:43

 

 

 

ОСТАВКА

 

Напокон се и то десило.

Г.Сима председник нашег Кућног Савета је поднео оставку, да објединимо изборе за Председника и  нови Кућни Савет.

Било је доста притисака на г. Симу да поднесе оставку, дуго се мислио и на крају је пристао, поклекао.

Каже да је то урадио у општем интересу и да ће опет да се кандидује.

Неки су већ почели да се буне, кажу да би му то био четврти или пети мандат.

Гледајући објективно и није баш учинио неке позитне ствари у прошлим мандатима.

Зграда запуштена, ходници прљави, зидови неокречени, станари подељени за и против г.Симе.

Допустио је да контејнери који нису наши буду прегурани под наше прозоре.

Водио је преговоре са председником Кућног савета суседне зграде и ништа није урадио.

После је делегирао г. Рајка али и овај није ништа постигао, једноставно, они прекопута окупирали су и отели нашу територију.

Ако је за утеху, они су пристали да се њихови контејнери обележе нафарбаном звездицом.

Г. Сима то сада сматра својим великим преговарачким и политичким успехом, ми остали посматрамо и ништа нам није јасно.

Видим да су неки, ваљда из ината или протеста, почели да бацају ђубре у обележене контејнере.

Изборна кампања је  почела.

Гђа Сока и г.Рајко налепили плакате у хаустору и позивају станаре да гласају за г.Рајка и његову екипу, г. Сима сутрадан прелепио њихове плакате својим.

Има и трећи који цепају њихове плакате па нам хаустор изгледа као да је бомба пала, још је неко и сијалицу скинуо, ваљда да нико не чита плакате ноћу.

Комшије се све слабије друже, нема више кафице, ракијице, хладно пивце.

Сви се узрујали, распалиле се страсти, није мала ствар освојити власт у нашој згради.

А зграда још пропалија, треба да се окречи, дотера, да се уреде међукомшијски односи, да почнемо да функционишемо, да живимо нормално.

Биће и то а када, то нико не зна.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

KAKO SAM SE PROŠETAO DO BUDUĆNOSTI

mlogoozbiljan | 03 April, 2012 11:21

 


Lepo je vreme pa rekoh da malo protegnem noge, da obidjem naš kraj.
Glavna ulica puna sveta, svima se omililo ovo prolećno sunce .
Na sve strane se nešto prodaje, jaja,čarape, dezodoransi, lakovi za nokte, tezgi i tezgica koliko ti duša ište.
Ima i onih partijskih štandova, ponajviše, poređali se sve jedni do drugih, pod konac.
Šarenilo od plakata, boja, lepota jedna, predizborno je vreme, treba da se zna ko je ko.
Na prvom štandu kažu da su oni za bolju BUDUĆNOST,šta je bilo bilo je , više se ne važi.
Sve što su do sada uradili, grešili, nisu namerno, imali su najbolje namere.
Što podeliše okolo, podeliše, kažu neće više, mada i nije bog zna šta ostalo.
Ovi do njih okrenuli štand naopačke, pitam zašto, nije mi jasno.
Kažu mi, da je ovo način, nam pokažu da može da se krene od naopačke u bolju BUDUĆNOST pa šta bude, nije im loša ideja i tako je sve naopako.
Na jedno štandu piše- BUDUĆNOST je u Atarima!!
Raspitujem se o čemu se radi.
Ima, kažu,njive, šume, sela, gradove a ako treba i  ulice da podele po Atarima.
Odlučivanje mora da siđe u narod da se proširi po bazi, atarski.
Dosta je bilo kojekakvih partijskih domunđavanja, zapošljavanja preko veze i zbog partijske pripadnosti, atarska pripadnost će u BUDUĆNOSTI biti primarna.
Ima svako da bude svoj na svome, u svom ataru.
Našao sam i štand najpoštenijih.
Doduše ,čuo sam, da su u prošlosti voleli malo da mute ali će sada u BUDUĆNOSTI da se propoštene, to će biti najpoštenija partija, program, funkcioneri, članstvo, čudo od poštenja, odmah se primećuje, zrače nekom prepoštenom energijom.
Sa njima nas čeka sigurna i poštena BUDUĆNOST.
Do njih je štand partije čiji šef nije ternutno prisutan.
Kažu da će uskoro da se pojavi a kada će ne zna se.
Izgleda da ovi nisu u dobrim odnosima sa poštenjacima, okrenuli im leđa, jedna gospodja kune i krsti se i besno odmerava poštenjake, nisam ni pitao zašto, da i mene ne prokune.
Bojim se da tu mogu da ispadnu problemi kada se šef vrati, vidim da ovi jedva čekaju, neće da valja, može tu svašta da se desi u BUDUĆNOSTI.
Na sledećem štandu stoji koferče, otvoreno, prazno.
Kažu da je to za primer i da se zna da njihovi funkcioneri nemaju nikakve kofere, koferčiće, sve je na uvid, transparentno, samo dzepovi, nikakva pomoćna sredstva.
Dzepovi su i tako mali pa je iluzorno smatrati da neko od njihovih može da ih napuni, kod njih je BUDUĆNOST u praznim dzepovima.
Na kraju dođoh i do onih koji bi da budu neutralni, u svakom pogledu.
To i nije loša ideja, vrlo prijemčiva za naše prilike.
Bar će moći sa strane da posmatraju kada se ovi ovi gore zakače u BUDUĆNOSTI, biti neutralan i nije tako loše, može neki put i da se pridrema a kada prigusti nema da brineš, nemaš pojma o čemu se radi.
Vrati sam se kući drugom ulicom, nije mi više bilo do sagledavanja kako oni sagledavaju BUDUĆNOST, ili ja ništa nisam shvatio o tome kako treba sagledati BUDUĆNOST.

 

Generalna | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

BORBA ZA BEBU

mlogoozbiljan | 02 April, 2012 14:52

 

Prošle nedelje smo imali srećan dogadjaj u našem komšiluku.

Komšija Sreten dobio unuku, kakva sreća.

Normalno, naša ekipa je odmah krenula u akciju, tj. nas Sindikat.

Taman nam je to bila prilika da proverimo kakve su nam organizacione

sposobnosti, kako se naši članovi snalaze u ovakvim situacijama.

Prvo smo pristupili sakupljanju potpisa podrške i čestitke mladoj

mami, znamo da joj nije lako, nije zaposlena, ustvari dali su joj

otkaz kada je ostala u drugom stanju.

Šef joj je obrazložio otkaz brigom za njeno zdravlje a i nije baš

rad da gleda trudnicu u kancelariji, kaže, nije estetski.

Tata radi kao vozač u jednoj maloj firmi, mada je završio Ekonomski

fakultet, za sada nema radnog mesta gde bi se iskazao kao ekonomista.

U firmi racunaju da ce firma više dobiti ako ostane na mestu vozača,

verovatno će ekonomičnije da vozi, štedi benzin, gume…

Zatim smo pristupili prikupljanju sredstava solidarnosti, red je da se

i naš Sindikat opošteni, komšija Sreten je ćašćavao dva dana,

nije pitao šta košta iako i nema baš neku veliku penziju.

Skupili smo pristojnu sumu, biće za jedno 5-6 paketa pelena, sapune a

ostaće i za zvečku.

Elem, stigosmo pred radnju koja je specijalizovana za bebi opremu, kad

ne lezi vraže.

Radnja ne radi, obijena, okolo policija.

Snimaju, ispituju, vrše uviđaj.

Pitam policajca, da nije greška, neko se zabunio.

Pa, nisu pelene zlatni lančići, viski, cigarete…

Nešto razmišljam, ako skinu PDV na pelene i ostale bebi potrepštine

možda se više ovakve zabune neče dešavati.

Da, umalo da zaboravim !

Kakav je krevetac napravio moj Toza, to treba videti, majstor je

kakvog nema na daleko.

Ne dao bog da ga stave u radnju, ne bi se svrteo ni pola sata.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

INTERVJU

mlogoozbiljan | 02 April, 2012 14:46

 

 

Javio mi se juče moj drug i prijatelj Manojle.

Sećate se, to je onaj što se žalio da će mu procenti pojesti krompir.

Elem, Manojle je pravi srpski domaćin.

Veliko i lepo imanje, ovce, svinje, krave, živina trčkara po dvorištu, milina jedna.

Ima Manojle i sve mašine dostojne takvog imanja.

Traktor sa svim priključnim mašinama, prikolicu, sve alate.

Ima Manojle i par volova, eto, voli da ih gaji, utovi, da budu jaki, njemu na ponos.

Dakle, priča sta mu se desilo.

Dodje pre neki dan jedan aktivista, političar i pita ga da li bi on pristao da da intervju o stanju o poljoprivredi u predizborne svrhe.

Obradovao se moj Manojle ko malo dete.

Taman sam mislio,kaže, da im sve skrešem u brk, da im kažem svoju muku, da se sazna kako živi i radi srpski seljak.

Sutradan dođe TV ekipa istovariše opremu, namestaju , šteluju, vidi se, znaju oni svoj posao.

Ja donesoh kafu, rakiju, šunku domaću, nije red da se ljudi ne založe, kakav bih ja bio domaćin.

Terao sam moju Radojku i ručak da pristavi ali nisu hteli, kažu, žure se.

I bi snimanje očas posla završeno.

Doduše, intervju nisam dao kažu, sutra, javiće se.

Sutra, prekosutra...niko se ne javlja.

Kad juce, brate mili, gledam predizborni program i vidim na televizoru mog Šarenka i mog Zekana kako ih mazi onaj aktivista i intervjuise nekoga tipa koji je mene glumio, mene Manojla, seljaka.

Kud ga ja ne vide da ga ja izintervjuišem obramicom a posle i onog aktivistu, sve po redu.

Da vide kako Manojle daje intervjue, pošteno i sa uživanjem.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Čestitamo

mlogoozbiljan | 02 April, 2012 12:30

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb