Zekine pričice

KAKO SAM SE PROŠETAO DO BUDUĆNOSTI

mlogoozbiljan | 03 April, 2012 11:21

Lepo je vreme pa rekoh da malo protegnem noge, da obidjem naš kraj.

Glavna ulica puna sveta, svima se omililo ovo prolećno sunce .

Na sve strane se nešto prodaje, jaja,čarape, dezodoransi, lakovi za nokte, tezgi i tezgica koliko ti duša ište.

Ima i onih partijskih štandova, ponajviše, poređali se sve jedni do drugih, pod konac.

Šarenilo od plakata, boja, lepota jedna, predizborno je vreme, treba da se zna ko je ko.

Na prvom štandu kažu da su oni za bolju BUDUĆNOST,šta je bilo bilo je , više se ne važi.

Sve što su do sada uradili, grešili, nisu namerno, imali su najbolje namere.

Što podeliše okolo, podeliše, kažu neće više, mada i nije bog zna šta ostalo.

Ovi do njih okrenuli štand naopačke, pitam zašto, nije mi jasno.

Kažu mi, da je ovo način, nam pokažu da može da se krene od naopačke u bolju BUDUĆNOST pa šta bude, nije im loša ideja i tako je sve naopako.

Na jedno štandu piše- BUDUĆNOST je u Atarima!!

Raspitujem se o čemu se radi.

Ima, kažu,njive, šume, sela, gradove a ako treba i ulice da podele po Atarima.

Odlučivanje mora da siđe u narod da se proširi po bazi, atarski.

Dosta je bilo kojekakvih partijskih domunđavanja, zapošljavanja preko veze i zbog partijske pripadnosti, atarska pripadnost će u BUDUĆNOSTI biti primarna.

Ima svako da bude svoj na svome, u svom ataru.

Našao sam i štand najpoštenijih.

Doduše ,čuo sam, da su u prošlosti voleli malo da mute ali će sada u BUDUĆNOSTI da se propoštene, to će biti najpoštenija partija, program, funkcioneri, članstvo, čudo od poštenja, odmah se primećuje, zrače nekom prepoštenom energijom.

Sa njima nas čeka sigurna i poštena BUDUĆNOST.

Do njih je štand partije čiji šef nije ternutno prisutan.

Kažu da će uskoro da se pojavi a kada će ne zna se.

Izgleda da ovi nisu u dobrim odnosima sa poštenjacima, okrenuli im leđa, jedna gospodja kune i krsti se i besno odmerava poštenjake, nisam ni pitao zašto, da i mene ne prokune.

Bojim se da tu mogu da ispadnu problemi kada se šef vrati, vidim da ovi jedva čekaju, neće da valja, može tu svašta da se desi u BUDUĆNOSTI.

Na sledećem štandu stoji koferče, otvoreno, prazno.

Kažu da je to za primer i da se zna da njihovi funkcioneri nemaju nikakve kofere, koferčiće, sve je na uvid, transparentno, samo dzepovi, nikakva pomoćna sredstva.

Dzepovi su i tako mali pa je iluzorno smatrati da neko od njihovih može da ih napuni, kod njih je BUDUĆNOST u praznim dzepovima.

Na kraju dođoh i do onih koji bi da budu neutralni, u svakom pogledu.

To i nije loša ideja, vrlo prijemčiva za naše prilike.

Bar će moći sa strane da posmatraju kada se ovi ovi gore zakače u BUDUĆNOSTI, biti neutralan i nije tako loše, može neki put i da se pridrema a kada prigusti nema da brineš, nemaš pojma o čemu se radi.

Vrati sam se kući drugom ulicom, nije mi više bilo do sagledavanja kako oni sagledavaju BUDUĆNOST, ili ja ništa nisam shvatio o tome kako treba sagledati BUDUĆNOST.